Пријава злостављања је увек мултисекторски проблем
Почетком октобра све нас је дубоко потресла трагедија у Вршцу када је отац удавио своју двогодишњу ћерку у кофи воде, а потом се убио. Како су медији пренели, њена мајка је годинама била жртва породичног насиља, али девојчици није пружена одговарајућа социјална заштита.
Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова је 13. октобра поднео кривичну пријаву против одговорног лица Центра за социјални рад у том граду и запослених, код којих су утврђени пропусти у раду у случају насиља у породици са трагичним исходом, саопштио је лист „Дневник”. Такође се наводи да је председнику Скупштине града Вршца упућена иницијатива за разрешење вршиоца дужности директорке Центра за социјални рад.
Како преноси „Дневник”, као највећи пропуст оцењено је то што дете није третирано као жртва насиља, иако је процењено да су у породици трајно нарушени односи између супружника, као и да постоји велик ризик од понаваљања насиља. Зрењанинце је раније ове године узнемирио још један случај, када је жена на свиреп начин искасапила мужа. Том страшном догађају присуствовало је њено малолетно дете.
Тим поводом обратили смо се Оливери Лисици, директорки Центра за социјални рад, како бисмо сазнали ко ради процену ризика, када се дете третира као жртва насиља и које су делатности ове установе.
УМРЕЖЕНОСТ ИНСТИТУЦИЈА
– Пријава насиља и реаговање у таквим ситуацијама је увек мултисекторски проблем. Процену ризика прво ради полиција која обавезно укључује Центар за социјални рад. То раде и наши стручни радници. Они гледају да ли је породица већ на евиденцији. Деца се третирају као жртве насиља без обзира на то да ли су присуствовала злостављању или не. Ми смо у обавези да радимо посебну процену у односу на дете. Процена подразумева низ поступака и процедура стручног рада као што су разговори са жртвом, њеном породицом, децом, насилником, као и контакт са другим институцијама (школе, здравствене установе…) – објашњава Лисица.
Како каже, делатност Центра је да пружа посебну подршку детету у таквим ситуацијама. Наша саговорница истиче да свака инстанца има своју улогу у овим догађајима и да се полиција, тужилаштво и суд више баве насилником, док се Центар бави жртвама.
– Уколико нам неко пријави насиље, најпре морамо обавестити полицију. Када се процењују ризици и безбедност, које ће мере свака институција предузети (забрана приласка, мере задржавања) Центар мора да обавести полицију. Ако се насиље пријави полицији, они ће звати нас. Тако се наводи у споразуму о мултисекторској сарадњи која је потписана 2014. на нивоу Града Зрењанина, где су све институције укључене – наводи директорка Центра.
ВЕЛИКА ОЧЕКИВАЊА
Наша саговорница истиче да још од 2007. та сарадња добро функционише, те је тај модел имплементиран на Закон о спречавању насиља у породици.
– Дешава се да дође до неких проблема. Пошто је сарадња одлична, све можемо да отклањамо у ходу. У тужилаштву постоји координационо тело. Представници тужилаштва, полиције и Центра се састају једном недељно. Они разматрају све пријаве насиља које су биле у току недеље – каже Лисица и додаје да су сви свесни својих улога, одговорности и сложености посла.
Сматра да би требало да се промене стари законски оквири да би се ефикасније радило. Како каже, додатни проблем прави недостатак запослених. Има их укупно 40 (од чега је 30 стручних радника). Сви се труде да поштују закон иако су кратки временски рокови, а очекивања велика.
– Нама се обраћају људи који не могу сами да превазиђу стање неке социјалне потребе у којој се тренутно налазе. Да би решили проблем који имају (развод, поверавање деце, насиље, смештај у установу социјалне заштите) потребно је да се укључе институције. Чим неко од нас решава проблем, може се десити да особа, којој треба помоћ, не буде задовољна процедурама и потенцијалним решењима.
Често се очекује да оно што здравство не излечи, суд не осуди, Национална служба за запошљавање не запосли, Центар на неки начин збрине. Пошто је ово јако одговоран посао, стално се преиспитујемо да ли смо све добро урадили – закључује Оливера Лисица.
Коментаришући текст који смо летос објавили када су државни ревизори нашли мањкавости у вези са јавним набавкама и социјалном заштитом у 2021. и 2020, наша саговорница се похвалила да су сви недостаци отклоњени.
Ива Исаков
КОЛИКА ЈЕ ПОТРЕБА ЗА СОЦИЈАЛНОМ ПОМОЋИ
– У Зрењанину је прошле године поднето 1.332 захтева за новчану социјалну помоћ, док их је у 2020. било 1.039. За једнократну новчану помоћ 2021. је поднето 949, а признато је право за 839 породица. Одбијено је њих 110. Зрењанин у поређењу са другим градовима има мање корисника социјалне помоћи – наводи Оливера Лисица.
ВАЖНИ ПРОЈЕКТИ
Центар пажњу посвећује и превентиви. Осим што имају програме у вези са малолетним преступницима, учествују у програмима који се односе на рану интервенцију, подстицајно родитељство, као и на унапређење менталног здравља младих са акцентом на превенцију суицида.
– То је велико признање за Зрењанин јер је један од три града у држави, у којима ће УНИЦЕФ, у сарадњи са Владом Србије, пројекте имплементирати у активности.
ПОЧЕТНА СТРАНИЦА