Žrtve se neće vratiti nasilniku ako su ekonomski osnažene

Žene koje su pretrpele nasilje i koje su korisnice Sigurne kuće obično su nižeg obrazovanja i nemaju razvijene radne navike. Razlog tome je to što im partneri nisu dozvoljavali da rade. Zbog toga često nemaju dovoljno samopouzdanja, pa se i ako i pronađu posao teško duže na njemu zadržavaju. Da bi se to promenilo u Zrenjaninu je pokrenut projekat „Your job" koji ima za cilj da osnaži žrtve porodičnog nasilja, korisnice ove institucije, kako bi one postale ekonomski nezavisne kada napuste Sigurnu kuću. Projekat je rezultat saradnje Centra za socijalni rad i organizacije Caritas.

Ekonomska zavisnost je često razlog zbog kojeg se korisnice Sigurne kuće i žene žrtve nasilja ponovo vraćaju nasilniku nakon izlaska iz ove institucije. Mnoge od njih su retko gde ili čak nikada nigde nisu radile. Ima i žena koje su bile u radnom odnosu i koje se svim silama bore i trude da rade i da zarade novac za sebe i svoju decu.

„Radila sam 4,5 godine u kartoteci u zdravstvenoj ustanovi. Onda sam postala tehnološki višak. Posle sam našla drugi posao, bila sam pomoćni radnik u restoranu. Posle toga sam radila u pekari kao pomoćni pekar. Volela bih da radim i dalje ovaj posao. Ja sam sama sebi plaćala školu za pekara. Radila sam i plaćala časove. Sa mojim strpljenjem mislim da ću brzo naći posao. U Sigurnoj kući sam kratko, tek sam došla, sve je sveže još. Volela bih što pre da nađem posao. Imam dvoje dece. I zbog njih bih najviše volela da nađem posao. Oni su meni sve. Malo sam napeta i zaista sam nestrpljiva da nađem posao", priča jedna od korisnica Sigurne kuće u Zrenjaninu.

SARADNJA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD I CARITASA


Da bi se žrtve porodičnog nasilja osnažile i podstakle na zapošljavanje u Sigurnoj kući je pokrenut projekat Centra za socijalni rad i Caritasa pod naziom „Your job".

„Meni je veoma drago da sam tu i da sam stigao i u Sigurnu kuću. Caritas je tu da pomogne svima koji su u nevolji bez obzira na pol, nacionalnost, veroispovest, godište... Imamo razne projekte koji podrazumevaju pomoć starijima. To su kućna nega, dnevni centri za starije osobe. Takođe, radimo i sa decom sa posebnim potrebama. Veoma mi je drago da smo počeli da radimo i sa mladima. 17 godina radimo u Zrenjaninu. Ženama koje su korisnice Sigurne kuće pomažemo da se osnaže, pogotovo kada izađu iz Sigurne kuće da mogu da se snađu sa svojim porodicama. Naša savetnica će dolaziti i radiće razne edukacije. Biće im na raspolaganju i grantovi za koje će moći po izlasku iz Sigurne kuće da konkurišu kako bi započele sopstveni biznis", kaže Tibor Halmai, direktor Caritas Zrenjanin.

„Centru za socijalni rad je jako bitna saradnja i podrška organizacija civilnog društava. U ovom slučaju to je Caritas. Spremni smo da sarađujemo sa organizacijama civilnog društva na projektima koji mogu da unaprede socijlanu zaštitu u gradu Zrenjaninu. Da pomognu ljudima koji se nalaze u stanju bilo koje socijalne potrebe da prevaziđu to stanje socijalne potrebe i da se što kvalitetnije uključe u društveni život i zajednicu i da budu što samostalniji. Mi sarađujemo sa svima koji imaju dobre projekte. Imamo potpisane ugovore o saradnji sa različitim organizacijama civilnog društva", objašnjava Olivera Lisica, direktor Centra za socijalni rad Zrenjanina.

OBUKA ŽENA KOJE SU ŽRTVE PORODIČNOG NASILJA


Projekat „Your job" u Sigurnoj kući podrazumeva obuku žena koje su pretrpele nasilje da pronađu i zadrže posao.

„Zrenjanin ima čast da se ovako jedan veliki projekat realizuje baš kod nas. U pitanju je veliki projekat austrijske razvojne agencije koji će naredne tri godine omogućiti da mladi Zrenjaninci pohađaju različite obuke i kurseve na kojima će steći znanje o tome kako se konkuriše za posao. Takođe, imaće pripreme razgovora za posao, a obučiće se i za samozapošljavanje koje je aktuelno i gde su grantovi od 5.200 evra za pojedinačni biznis. Pozivamo sve Zrenjanince od 15 do 30 godina da nam se obrate, da konkurišu. Pokušaćemo da ih motivišemo i ohrabrimo kroz tu finansijsku pomoć da krenu u sopstveni biznis. Prijave traju do januara", kaže Milica Bogdanov, savetnik za zapošljavanje na projektu „Your job" Caritas Zrenjanin.

„Kada je u pitanju saradnja Sigurne kuće i Caritasa predvideli smo da korisnice Sigurne kuće prođu pet radionica. Od samospoznaje, motivacije, kroz traženje posla, konkurisanja za posao do poslovnog ponašanja i zadržavanja posla. Korisnice Sigurne kuće će imati mogućnost da pohađaju kurseve i da pohađaju obuke za neke veštine. Da li su to obuke za šivača, krojača, knjigovođu ili nešto što je njima blisko... Takođe, imaju mogućnost da pohađaju program stručne prakse kod poslodavca. Opet podstičemo ih da pokrenu sopstveni biznis. Osim u Zrenjaninu ovaj projekat se realizuje još u Aleksincu i Rumi", dodaje naša sagovornica.

KAKO DA ŽRTVE PORODIČNOG NASILJA ZADRŽE POSAO?


Poseban akcenat u obuci žena žrtava nasilja biće stavljen na zadržavanje posla.

„Kada su u pitanju korisnice Sigurne kuće one su specifični korisnici. Program zapošljavanja mora biti prilagođen korisnicima. Zbog specifičnosti situacije samih korisnica usluga Sigurne kuće, zaposleni u Sigurnoj kući su svoj veliki doprinos dali u definisanju problema sa kojima se korisnice suočavaju. Baš zato imamo deo zadržavanje posla. Svesni smo da je velika fluktuacija korisnica i da se one kratko zadržavaju na poslu. One moraju da odgovore na pitanja zašto je meni posao važan? Zbog moje porodice, egzistencije, samostalnosti, života...", objšanjava Bogdanov.

 

„Suočavamo se i sa predrasudama poslodavaca kada je u pitanju zapošljavanje žena, žrtava porodičnog nasilja. Zato mi i stupamo u kontakt sa njima. Imamo i problematiku vezano za nesigurnost i motivaciju kod korisnica. Upravo ćemo na tome raditi na radionicama. To želimo da poboljšamo. Njihova želja i volja su ključne. Možemo da im pomognemo, ali njihova je odluka šta će raditi i da li će vreme koje provde u Sigurnoj kući kvalitetno da iskoriste", precizira naša sagovornica.

EKONOMSKO OSNAŽIVANJE ŽENA KLJUČ ZA NJIHOV IZLAZAK IZ KRUGA NASILJA

Motivisanost žena žrtava nasilja je ključna u njihovom osnaživanju.

„Iskustvo rada u Sigurnoj kući pokazuje da korisnice koje dolaze imaju nizak nivo obrazovanja i nerazvijene radne navike. Razlog tome je vrlo često zato što im je bilo zabranjeno da rade od strane partnera. Vrlo često se žene vraćaju krugu nasilja, jer nemaju rešeno pitanje egzistencije i nisu materijalno obezbeđene. Partner je bio taj koji je bio zaposlen i koji je donosio prihode u kuću. Često se, na žalost, suočavamo sa situacijama da se žena odvaži da prijavi nasilje, bude smeštena određeno vreme u Sigurnu kuću i onda se vrati nasilniku uprkos svim našim naporima da je od toga odgovorimo. Kada je potpisan memorandum sa Caritasom mi smo to prepoznali kao konkretnu priliku da pomognemo ženama da se osnaže ekonomski i da izađu iz kruga nasilja", kaže Andrijana Stojanović, stručni radnik u Sigurnoj kući.

Da bi olakšale obuku, Andrijana i Milica su pripremile i Priručnik za osposobljavanje i zapošljavanje korisnica programa zašite Sigurne kuće.

„Priručnik je namenjen pedagozima, psiholozima, socijalnim radnicima i svima koji žele da pomagnu ženama da izađu iz kruga nasilja tj. da ih osposobe za zapošljavanje. Program se sprovodi kroz radionice. Predviđeno je da to bude u okviru pet dana, do pet korisnica u trajanju od 90 minuta. Radi se na pet oblasti. To su jačanje samopouzdanaja. Vrlo često žene koje su pretrpele nasilje imaju narušeno samopouzdanje. Radiće se i na tome da žene spoznaju šta umeju, šta žele i šta mogu da rade. Biće obučene za popunjavanje radne biografije i prijave za posao. Imaće priliku da uvežbavaju razgovor za posao. Jako puno treba da se radi na tome da kada nađu posao isti i zadrže. Iskustvo je pokazalo da se one kratko zadržavaju na poslu", objašnjava naša sagovornica.

„Korisnice žele da nađu posao i da rade. Pogotovo ove koje su trenutno na smeštaju u Sigurnoj kući. Prepoznale su da je to način da izađu iz problema", dodaje Stojanović.

TEŽE ZAPOŠLJIVE KATEGORIJE NEZAPOSLENIH


Žrtve porodičnog nasilja su jedna od teže zapošljivih grupa koju prepoznaje i država.

„Žrtve porodičnog nasilja imaju prioritet u zapošljavanju tj. pozitivno su diskriminisani pri uključivanju u novo zapošljavanje, javne radove, kod samozapošljavanja... Ono što jeste činjenica koju su naši savetnici primetili jeste da se žrtve nasilja prilikom priijavljivanja nerado identifikuju kao žrtve porodičnog nasilja. Čim se tako izjasne odmah se mobillišu sve mogućnosti da bi se takve osobe zaposlile. To kreće od njihovog savetnika i u dogovoru sa njima se predlažu mere koje im stoje na raspolaganju. Neko se opredeli za obuku, neko za samozapošljavanje", kaže Aleksandra Štrbac iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

„Poslodavci koji se odluče da zaposle osobu koja je žrtva porodičnog nasilja ili koja spada u kategoriju teže zapošljivih mogu da računaju na podsticaje. Oni mogu da koriste subvencije za novo zapošljavanje. Ove godine postoji sedam grupa teže zapošljivih lica. To su mladi do 30 godina bez kvalifikacija ili sa niskim kvalifikacijama ili su izašli iz domskog smeštaja ili hraniteljskih porodica, osobe sa invaliditetom, Romi, dugoročno nezaposleni, radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći, stariji od 50 godina sa statusom viška i žrtve porodičnog nasilja", dodaje naša sagovornica.

Organizacija Caritas je Sigurnoj kući donirala i stvari koje su neophodne korisnicama ove institucije. Među doniranim stvarima je i jedan lap top kako bi se žene žrtve nasilja što bolje pripremile za posao kod poslodavca ili samozapošljavanje.

Izvor: https://ilovezrenjanin.com/