Ко није био у ситуацији да га нападне насилник, не може да зна како је жртвама које су претрпеле насиље. Осећај немоћи је нешто што вас након тога прогања готово цео живот. Међутим, уколико сте се насилнику супротставили и ако сте покушали да се одбраните, притисак који осећате биће мањи, чак и ако је насиље извршено. Јер ћете у том случају знати да учинили све да се заштитите. Ово је само део предавања који се могао чути на часу самоодбране који је организован за жене жртве насиља и запослене у Центру за социјални рад и Сигурној кући, а у оквиру пројекта “16 дана активизма у борбии против насиља над женама”.

Да су имале бар основно знање о самоодбрани, кориснице Сигурне куће у Зрењанину би можда избегле насиље којем су биле изложене. Време не може да се врати, нити се учињено може исправити. Иако нико не жели да им се то што су већ доживеле и преживеле понови, у оквиру кампање “16 дана активизма у борби против насиља над женама”, за ове жене је организован час самоодбране. И то у сарадњи са карате клубом “Банатски цвет” који од прошле године држи овакве обуке за све заинтересоване даме.

ПерСу маркети “Кориснице које су тренутно овде, претежно су тинејџерке. Оно што смо ми препознали јесте да из ризичних веза улазе поново у ризичне везе. Мислимо да је добро да умеју да се одбране, због тога што је сада јако изражено вршњачко насиље. У школама имамо баш пуно пријава везано за вршњачко насиље. Сматрамо да управо тинејџерке бивају принуђене да се бране. Код корисница које су на обуци проблем је био насиље у ризичним везама, вршњачко насиље и генерално насиље које су до сада трпеле и на које су навикле“, каже Ана Чкоњевић из Сигурне куће у Зрењанину.

ЧАС САМООДБРАНЕ ЗА КОРИСНИЦЕ СИГУРНЕ КУЋЕ И ЗАПОСЛЕНЕ У ЊОЈ И ЦЕНТРУ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД „Ово је први пут да смо овако нешто организовали, управо због тога што је овакав тип тренинга бесплатан и у клубу „Банатски цвет“. Међутим, због заштите података о корисницама ми смо се договорили да овај тренинг буде затвореног типа. Зато смо позвали и запослене у Центру за социјални рад, да се кориснице Сигурне куће не би осећале изоловано, него да виде да смо ту сви заједно. И да им дајемо подршку. А није лоше ни да ми који радимо у Центру за социјлани рад и у Сигурној кући нешто научимо“, додаје наша саговорница.

Свакога дана објављујемо нове видео вести и репортаже из Зрењанина на нашем Yоутубе каналу, пријавите се. Чак и када су у Сигурној кући жене жртве насиља страхују за свој живот.

„Имали смо ситуације у неколико наврата да бивши супружник или бивши партнер сачекује кориснице Сигурне куће на путу ка суду или док су ишле на лекарски преглед са дететом где су оне биле принуђене да беже. То су ситуације где има осећаја урожености и страха за сопствени и живот детета. Надамо се да им самоодбрана неће требати никада више, али желимо да им пружимо прилику да и то науче“, објашњава Чкоњевић.

ИСКУСТВА КОРИСНИЦА СИГУРНЕ КУЋЕ „Било је доста тих ситуација где је требало да се одбраним. Нисам знала како то да урадим. Надам се да ће ми ови часови самоодбране користити, али се још више надам да ми то никада више неће требати. Али што да не научим ако већ могу. Код мене се конкретно радило о партнерском насиљу. Прво сам трпела психичко, а потом и физичко насиље. Он је био доста јачи од мене и нисам могла да се одбраним. Можда је много раније требало да кренем на часове самоодбране“, каже једна од корисница Сигурне куће.

„Имала сам више пута ситуације да сам морала да се одбраним од насиља. Пре свега ту је било вршњачког насиља у друштву. Било је ситуација да нисам знала да се одбраним. Често сам се крила са стране јер ништа нисам знала. Мислим да ће ми ово помоћи да научим да се одбраним. Ако видим да је то добро, можда ћу и наставити да идем на часове самоодбране за жене“, објашњава још једна корисница Сигурне куће.

ЖЕНЕ МОГУ ДА ИДУ БЕСПЛАТНО НА ЧАС САМООДБРАНЕ ЈЕДНОМ МЕСЕЧНО У Карате клубу „Банатски цвет“ обуку самоодбране за жене спроводе од прошле године.

„До сада је кроз почетни ниво курса прошло око 100 жена. Када је пројекат започет било је много веће интересовање жена. Сада је то мало опало. Жене на овим часовимасе уче основе самоодбране. Покушавамо код њих да испровоцирамо реакцију како би оне поступиле на прави начин. Наравно, јако је битно да науче да се удаље са лица места након одбране. Имамо, ако се не варам, пет жена које су од почетка редовне на часовима. Баш ме изненађује колико су томе посвећене. Вежбају као да ће бити каратисткиње. Много су напредовале. Ако упоредимо први час када су дошле и сада као да су друге особе у питању. Сада први пут сарађујемо и са запосленима у Центру за социјлани рад и Сигурној кући и са корисницама ове установе. Надам се да ћемо наставити сарадњу и после овог часа“, каже Никола Вукелић, тренер и председник Карате кулуба „Банатски цвет“.

„Жене, девојке, девојчице у средњој школи могу бесплатно да тренирају код нас. Тренинзи самоодбране су углавном једном месечно и трају два сата. Наравно, око термина се договарамо, јер ми имамо доста обавеза када је реч о тренинзима, такмичењима и семинарима. Они који желе да иду на курс треба да се пријаве путем мејла, телефона… С обзиром на то да се тренинзи одржавају једном месечно, потребно је бар годину-две да се тај импулс за правилно реаговање уроди са нама. Тек онда можемо да очекујемо да ће жене правилно реаговати. Жене можда мисле да ће после два-три тренинга научити све. Али, то мора да се вежба. Борилачки спортови су такви да морају чешће да се понављају одређени потези. Тек онда можемо нешто да научимо“, додаје наш саговорник.

„НАДАМ СЕ ДА НИ ЈЕДНА ЖЕНА НЕЋЕ МОРАТИ ДА ПРИМЕНИ У ПРАКСИ ОНО ШТО ЈЕ НАУЧИЛА НА КУРСУ САМООДБРАНЕ“ „Колико ја знам ни једна жена која је до сада, без данашње обуке, била на часовима самоодбране није била нападнута и надам се и да неће бити. Уколико се, случајно буде тако нешто догодило, надам се да ће жене знати да примене то што смо их научили и да ће успети да се одбране“, каже Вукелић.

НАЈЧЕШЋА ПИТАЊА ЖЕНА ВЕЗАНО ЗА САМООДБРАНУ Часови самоодбране су, објашњавају тренери, осмишљени на основу најчешћих питања жена.

„Успели смо да искристалишемо које су то потребе жена. Ми смо у ово ушли са великом жељом, али са мало знања. После оволиког рада са женама од њих смо добили инпут шта је оно што је њима потребно, а ми смо са наше стране то правилно поставили. Пошли смо од тога да је жена увек физички слабија и мање спремна на насиље и да повреди другу особу од мушкарца. И све што овде показујемо и увежбавамо полази од те претпоставке – да ли је то могуће у таквој поставци снага? Да ли то може физички слабија и мање агресивна особа да примени на физички јачој и агресивнијој особи? Ако може онда ми то уврстимо у један део техника које препоручујемо женама. Ако не може, онда то одбацимо. И увек тражимо од жена нови инпут“, каже Горан Самоловац,тренер Карате клуба „Банатски цвет“.

„На жалост, ако је нека жена имала неко искуство насиља или ако промишља шта би могло да јој се деси, ако је чула да се некој жени из њеног окружења то нешто десило покушавамо да дамо одговор на те примере. То су увек питања шта ако ме неко ухвати за косу, шта ако ме неко обгрли с леђа око струка? Шта ако ме ухвати за руку? Шта ако смо у колима? Насиље се увек мање-више на исти облик сведе. На срећу, насилници немају нешто пуно маште. То је можда десетак елементарних ствари које се увек понављају и онда ми дамо тих десет одговора“, додаје наш саговорник.

„ЖЕНЕ МОРАЈУ ДА СЕ БРАНЕ БЕЗ ОБЗИРА НА ТО КАКАВ ЈЕ НАСИЛНИК“ На часовима самоодбране се осим на техници, доста ради и на психичкој снази жена.

„У принципу, ми и не инсистирамо толико на том физичком аспекту. Не знам да ли ћете ме разумети. Ја тренирам карате 33 године и нисам сигуран да ћу се увек правилно одбранити. Желим да верујем да хоћу, али могуће је да ћу некада оманути у самоодбрани. У чему никада нећу оманути? То је тај мој став према томе да неко жели да изврши насиље према мени. Да ли ће то што ја покушавам да урадим некада проћи или неће проћи то је техничко питање, али ја немам дилема како треба да се поставим према ситуацији где је насиље уперено према мени. То ми покушавамо да објаснимо женама. Да увек треба да се бране, без обзира на однос снага. Без обзира колико вама тај нападач изгледа решен да изврши насиље. Никада човек не треба да се преда. Само када се сам предаш сигурно је да ћеш изгубити. Онда немаш шансе“, истиче Самоловац.

„Ако и та нека зла намера нападача буде извршена, жени ће бити лакше ако зна да је учинила све од себе и да се бранила. Лакше се после од тога опорављаш и лакше се враћаш у нормалан живот. Ако сам психички пао, ако сам се препустио, ако је нада мном, као над неким беспомоћним објектом извршено неко насиље онда се ја после због тога кајем. Онда кажем зашто нисам ово покушао, зашто нисам оно урадио… Пролазим у глави разна сценарија и онда ме то још више мучи. И код мене још више ствара ружан осећај. Ако се човек борио колико је и како могао онда нема за чим да жали. То је тај квалитет који ми женама покушавамо да дамо. Да им кажемо да не смеју да дају на себе“, објашњава наш саговорник.

ЧАК 95 ПОСТО СВИХ ПОВРЕДА ПРИЛИКОМ НАСИЉА НАД ЖЕНАМА ЧИНЕ УДАРЦИ ДЕСНОМ РУКОМ У ПРЕДЕЛУ ЛИЦА Курс самоодбране који се спроводи у овом клубу има за циљ да обучи жене како да се супротставе насилницима са којима нису у вези.

„Сценарио који ми разрађујемо је непартнерско полно мотивисано насиље. Партерско насиље је социјална психопатологија и ми ту не можемо много. Јако је то велики проблем у односу то двоје људи који траје дуго. Ту је потребна активација шире заједнице да се ту помонге и да се то некако реши. Ми говоримо о двоје људи који се не познају, који се сретну и где се јавља нека насртљивост од стране мушкарца која се можда и не препознаје као насиље. Али, треба се ставити у улогу жене. Свака жена се сигурно с тим срела. Нико не жели ни да дели простор са неким ко делује опасно по њега“, каже Самоловац.

„Углавном све прво почиње нежељеним вербалним контактом. Онда се прелази на нежељене додире, да би онда полако у зависности од места, времена и решености насилника почело да прераста у насиље. То су увек неки нежељени додири, неко насртљиво удварање, држање за руку, стављање руке преко рамена… Најчешће су то ударци десном руком у пределу лица. То је чак и статистички обрађено. Овај ударац чини чак 95 посто свих повреда. Затим су ту покушаји хвата за врат, гушења, обарања на под…“, закључује на крају разговора наш саговорник.

Један од савета који се даје женама на курсу самоодбране јесте да, ма колико килограма да имају, користе снагу и тежину свог тела да се супротставе насилнику. То је нешто што их никада неће издати. Оно што морају да уче јесте како да напад претворе у своју одбрану.

Извор: https://ilovezrenjanin.com/

ПОЧЕТНА СТРАНИЦА